Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana - Odbrana i poslednji dani

Na prvi pogled bi se reklo da je "prokleta tastina umetnika" ono sto prouzrokuje moralni sunovrat Pekicevog junaka, u trenutku kada on, posle pada u drugom pokusaju skoka, s osmehom ustaje sa leda, prihvatajuci nesporazum sa publikom kao - uprosceno receno - put uspeha po cenu gubitka duse. Na tom mestu, medjutim, prica o Ikaru Gubelkijanu iz etickih, psiholoskih i politickih sfera zalazi i u prostore filozofije umetnosti, gde dobija posebno zanimljivo i umetnicki mozda najuspelije parabolicno znacenje. Sa tacke na kojoj umetnik (a valjda i bilo koji stvaralac!) dodirne granicu gde se "apsolutno savrsenstvo spaja sa totalnom nesavrsenoscu" jedini put, cini se da hoce reci Pekic, vodi u farsu, podrucje izneverenih ocekivanja, gde krajnji ishod predstavlja suprotnost nameravanom. Na toj tankoj zici pisac virtuozno izvodi komplikovanu partituru svoje parabole o umetniku, sve do konacnog pekicevskog zaosijavanja prema kojem umetnik biva "savrseno nesavrsen zato sto je nesavrseno savrsen".