Pjesme

Nijedan pisac nije toliko li?io na svoje književno delo koliko Aleksa Šanti? (1868-1924). Ovaj pesnik je bio najve?e dete u našoj književnosti. Šanti?eve pesme su pune nežnosti i kada prete tiranu, a pune naivnosti i kad izgleda da se dave u ljubavnim otrovima. On je sva svoja osvedo?enja crpio iz takvog svog ?istog i detinjeg srca... U svemu, dakle, Šanti? je bio ?ovek svoga tla i svoga vremena. Bio je bez ikakve nameštenosti, snobizma, protivure?nosti... Kao pesnik, Aleksa Šanti? ?e najduže ostati upam?en po svojim patriotskim stihovima. Oni ostaju naro?ito vezani za Mostar kao spomen na jedno odista herojsko doba toga grada. Jer Šanti? je, prvi posle starih guslara, u onoj zemlji ispevao stihove kao umetnik jednog novog i kulturnijeg doba. Zato Šanti? i njegovo vreme ostaju u onoj našoj plemenitoj zemljici nerazumljivi jedno bez drugog. Šanti? je u svome kraju imao jedno doba koje je pripadalo najpre njemu, i ono ?e se, neosporno, zvati samo njegovim imenom. (J. Du?i?)