Jedan od onih života

Sadržaj:Vidiš?Godine nas obrade razli?ito...Nekom postane važno s kim ?e le?i, a nekom s kim ?e se probuditi?Žalim, stara...Nadam se da smo se ove no?i zauvek mimoišli?Pohitao sam ku?i, znaju?i da je to jedino mesto koje mi još može pružiti ?vrst alibi pred Anamariom. Hladno?a je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te ve?eri imale jedan doslovno brilijantan nastup na razvedrenom nebu...Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, što je pomalo šizoidno, kažu, no ovog puta sam bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato što žurim?Na sedamsto devetnaest, uglavnom, bio sam ta?no naspram Carigrada, niz Bulevar je kafilerijski klizio vojni džip, vrebaju?i plen...Pola pet?Lepo piše u predvojni?koj za drugi razred gimnazije da Naša Armija nikad ne spava?Uletevši u stan kao u sklonište, okrenuo sam Njen broj ne ?ekaju?i na signal...Ako zazvoni i tre?i put, prekidam...- Halo?Ipak se javila...Brzo sam spustio slušalicu i neizdrživi sekund iš?ekivao da zazvoni i kod mene...- Zvrrrc!Ko bi to mogao biti u ovo doba?- Molim?Sad je Njena slušalica pala, šifrovana poruka je uzvra?ena: ?ao, mila, stigao sam. Stop. ?ao,mili, dobro da jesi. Stop...Puls mi se polagacko vra?ao ku?i, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu još za?uli odjeci njegovih sve tiših i mirnijih koraka...Legao sam na le?a, široko raširivši ruke, pokušavaju?i da što ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene, pomislih, ne mogavši da zamislim koji...Glava, udovi, prsti, pipci i kraci?O, ne...Sve je to nekako spolja?Ovo fali iz sredine...Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve re?e usu?ujem da zaronim u sebe...Jer tamo zagluvim...O?i se prepune do vrha...I suze se za?as raspu kao pokidane biserne niske...Po sobi...Po meni...Po ?itavom svetu...I ne mogu ih skupiti do jutra...